LIGA PRVAKA

Liga šampiona

Iz projekta Википедија

UEFA Liga Šampiona
Slika:UEFA Liga Sampiona.png
Sport	Fudbal
Osnovana	1955.
Broj timova	32 (u grupi)
Država	Članice UEFE
Trenutni šampion	FK Barselona

UEFA Liga šampiona je pokrenuta 1955. kao Kup prvaka Evrope i je ispočetka okupljala klubove-prvake evropskih država. Broj klubova i sistem takmičenja se mijenjao, a Liga šampiona je danas najjače i najbogatije fudbalsko takmičenje na svetu. Do sezone 1990/91. takmičenje se nazivalo Kup evropskih Šampiona (KEŠ), a od sezone 1991/92. deo se igra u grupama i menja naziv u Liga šampiona. Pored ovog takmičenja pod vodstvom UEFA-e igra se još Kup UEFA, Intertoto kup dok je Kup pobednika kupova UEFA ukinula nakon sezone 1998/99.

Sadržaj

[сакриј]

Istorija [uredi]

Takmičenje je prvi put odigrano 1955. na predlog urednika francuskog sportskog lista Gabrijela Hanota ^[1], kao turnir pobednika evropskih fudbalskih liga, pod imenom Kup Šampiona. Najveća promena desila se u sezoni 1992-93 kada je dotadašnji sistem promenjen i uveden današnji gde učestvuju ne samo šampioni nego i do četiri prvoplasirane ekipe iz jačih evropskih liga. Tada je promenjeno i ime takmičenja u UEFA Liga prvaka (UEFA Champions League).

Aktuelni prvak evrope je ekipa Barselone, nakon pobede nad Arsenalom od 2-1 u Parizu.

Format [uredi]

Takmičenje počinje sa tri kvalifikacijska pretkola. Zavisno od koeficijenta lige iz koje dolaze i pozicije koju su ostvarili prethodne sezone klubovi se uključuju u Ligu šampiona u nekom od ova tri pretkola. Klubovi sa većim koeficijentima su nosioci i oni se nemogu susresti međusobno u okviru jednog pretkola. U svakom pretkolu igraju se po dve utakmice jedna kući i jedna u gostima.

Pobednici iz trećeg pretkola se pridružuju timovima koji su se kroz plasman u domaćoj ligi plasirali direktno u grupe Lige šampiona i prošlogodišnjem pobedniku. Timovi koji su poraženi u trećem pretkolu Lige šampiona svoje takmičenje nastavljaju u prvom kolu Kupa UEFA.

Nakon završenih kvalifikacija 32 tima bivaju podeljena u osam grupa po četiri ekipe. Igra se mini liga u kojoj svaki klub sa svakim od tri protivnika igra kući i na strani. Na kraju dva prvoplasirana se plasiraju u osminu finala Lige šampiona dok treće plasirani klub ide u Kup UEFA.

Šesnaest timova igra dalje po nok-aut sistemu, pobednici ulaze u četvrt finale, polufinale i na kraju se dva najbolja sreću u finalu.

Na sve utakmice koje klubovi igraju u pretkolima i nok-autt fazi, osim finala, odnosi se pravilo gola u gostima, a ako se na taj način ne može odrediti pobednik igraju se produžeci te se na kraju izvode penali. Finale se igra na predodređenom stadionu (ne nužno neutralnom) i igra se samo jedna utakmica.

Izvlačenje parova i grupa je napravljeno tako da se klubovi iz iste zemlje ne mogu sresti pre četvrtfinala.

Sistem takmičenja koji se trenutno koristi je usvojen 2003. godine.

Učesnici Lige prvaka [uredi]

Liga šampiona je takmičenje u kom igraju prvaci svih članica UEFA-e (osim Lihtenštajna, Andore i San Marina), kao i klubovi koji osvoje drugo, treće ili četvrto mesto u nekoj od najjačih evropskih nacionalnih liga.

Broj mesta u takmičenju zavisi od ranga saveza u Uefinoj tablici:

savezi rangirani od 1 do 3 mesta imaju pravo na četiri ekipe u Ligi šampiona,
savezi rangirani od 4 do 6 mesta imaju pravo na tri ekipe u Ligi šampiona,
savezi rangirani od 7 do 15 mesta imaju pravo na dve ekipe u Ligi šampiona,
savezi rangirani niže od 16 mesta (uključujući i 16) imaju pravo na jednu ekipu u Ligi šampiona,

Pozicija na kojoj se nalazi savez takođe odlučuje da li će predstavnici te zemlje igrati pretkola ili će se direktno plasirati u grupnu fazu. Prvorangirani savez tako ima dva predstavnika u grupnoj fazi i dva koja se takmičenju priključuju u trećem pretkolu, dok najslabiji savezi dobijaju tek jedno mesto u prvom pretkolu što čini napredak klubova kroz Ligu šampiona veoma teškim. Devet prvoplasiranih saveza imaju osigurano najmanje jedno mesto direktno u grupama Lige šampiona.

Pored ovoga jedno mesto je rezervisano za aktuelnog prvaka Evrope, za slučaj da se ne kvalifikuju kroz plasman u domaćoj ligi. Važno je napomenuti da jedna država može imati najviše četiri predstavnika u Ligi šampiona tako da se u slučaju da je aktuelni prvak iz zemlje koja daje četiri tima završio van prve četiri pozicije četvrtoplasirani tim preusmerava u kup UEFA.

Finala Lige šampiona [uredi]

Finale Lige šampiona je najveća i najvažnija utakmica u okviru evropskog klupskog fudbala. Stadion na kojem se finale igra odabran je dve sezone pre utakmice od strane UEFA-e.

Prvo finale je odigrano na stadionu Park Prinčeva u Parizu. Grad svetlosti je bio domaćin i prošlogodišnjeg finala koje je odigrano na stadionu Stade de France. Sledeće finale će biti odigrano na olimpijskom stadionu Spiridon Luis u Atini. Za domaćinstvo finala 2007/08 bore se London, Minhen, Berlin, Rim, Milano, Porto, Lisabon, Moskva i Sevilja ^[2].

Dosad najviše finala je održano na stadionima Hejsel (do tragedije 29. maja, 1985), Vembli i Prater (Ernst Hapel), po četiri. Što se tiče gradova, finaliste je najviše puta ugostio Pariz, čak pet, dok je od država Italija bila domaćin sedam puta.

Španski Real Madrid je najviše puta osvojio Ligu šampiona, ukupno devet titula. Drugi po uspehu je italijanski AC Milan sa šest, a iza njega dolaze Liverpool F.C. (pet titula), Bajern i Ajaks (četiri titule). Za kompletan spisak osvajača pogledaj donju tabelu.

Trofej Lige šampiona

Klub koji osvoji Ligu šampiona dobija prelazni trofej koji mora vratiti Uefi dva meseca pre sledećeg finala. Svaki pobednik dobije manju kopiju trofeja u stalno vlasništvo. Klubovi koji osvoje tri titule prvaka Evrope zaredom ili 5 ukupno dobijaju trofej u trajno vlasništvo a UEFA za sledeću sezonu pravi novi.

Pet klubova je u istoriji ostvarilo ovaj uspeh:

Real Madrid, osvajanjem prvih pet takmičenja od 1956. do 1960,
Ajaks Amsterdam, osvojivši tri titule zaredom od 1971. do 1973,
Bajern Minhen, osvojivši tri titule zaredom od 1974. do 1976,
A.C. Milan, osvajanjem pete titule 1994,
Liverpool FC, osvajanjem pete titule 2005.

Himna [uredi]

Himna Lige šampiona je svečana pesma po imenu "Champions League", kompozitora Tonija Britena. Izvodi je Kraljevska filharmonija, a peva hor Akademije Sv. Martina, na tri Uefina službena jezika: engleskom, nemačkom i francuskom. Himna se izvodi pre početka svake utakmice od grupne faze pa do finala Lige šampiona. Himna traje oko tri minute, a zanimljivo je da nikada nije bila puštena u komercijalnu upotrebu.

Finansije [uredi]

Liga šampiona je visoko profitabilno takmičenje, pogotovo za klubove koji se plasiraju u grupnu fazu. UEFA svim klubovima učesnicima deli deo novca ostvarenog prodajom TV prava. U sezoni 2004/05 količine novca podeljene klubovima varirale su od 3,8 miliona evra (Sparta Prag) do 30,6 miliona evra koliko je dobio prvak Liverpool ^[3]. UEFA procenjuje da je klubovima u sezoni 2005/06 podeljeno oko 430 miliona evra ^[4].

Pored ovoga klubovi kroz prodaju karata, dresova i sponzorstva osiguravaju znatna sredstva upravo zahvaljujući igranju u Ligi šampiona.

Prvaci i finalisti [uredi]

Pobednici	Finalisti
1956. Real Madrid	Stade Reims
1957. Real Madrid	Fiorentina Firenca
1958. Real Madrid	FK Milan
1959. Real Madrid	Stade Rems
1960. Real Madrid	Ajntraht Frankfurt
1961. Benfika Lisabon	Barselona
1962. Benfika Lisabon	Real Madrid
1963. Milan Milano	Benfika Lisabon
1964. Internacionale Milano	Real Madrid
1965. Internacionale Milano	Benfika Lisabon
1966. Real Madrid	Partizan Beograd
1967. Seltik Glazgov	Internacionale Milano
1968. Mančester junajted	Benfika Lisabon
1969. Milan Milano	Ajaks Amsterdam
1970. Fejnord Roterdam	Seltik Glazgov
1971. Ajax Amsterdam	Panatenaikos Atina
1972. Ajaks Amsterdam	Internacionale Milano
1973. Ajaks Amsterdam	Juventus Torino
1974. Bajern Minhen	Atletiko Madrid
1975. Bajern Minhen	Lids junajted
1976. Bajern Minhen	Sent Entjen
1977. Liverpul	Borusija Mehengladbah
1978. Liverpool	Klub Briž
1979. Notingem forest	Malme FF
1980. Notingem Forest	Hamburger SV Hamburg
1981. Liverpul	Real Madrid
1982. Aston Vila Birmingem	Bajern Minhen
1983. Hamburger SV Hamburg	Juventus Torino
1984. Liverpul	Roma Rim
1985. Juventus Torino	Liverpul
1986. Steaua Bukurešt	Barselona
1987. Porto	Bajern Minhen
1988. PSV Ajndhoven	Benfika Lisabon
1989. Milan Milano	Steaua Bukurešt
1990. Milan Milano	Benfica Lisabon
1991. Crvena zvezda Beograd	Olimpik Marsej
1992. Barselona	Sampdorija Đenova
1993. Olimpik Marsej	Milan Milano
1994. Milan Milano	Barselona
1995. Ajaks Amsterdam	Milan Milano
1996. Juventus Torino	Ajaks Amsterdam
1997. Borusija Dortmund	Juventus Torino
1998. Real Madrid	Juventus Torino
1999. Mančester junajted	Bajern Minhen
2000. Real Madrid	Valensija
2001. Bajern Minhen	Valensija
2002. Real Madrid	Bejer Leverkuzen
2003. Milan Milano	Juventus Torino
2004. Porto	Monako Monte Karlo
2005. Liverpul	Milan Milano
2006. Barselona	Arsenal